Dobro dosli na moju zvanicnu internet stranicu!!

Ja sam Zlatko Jovanovic zvani ~BASISTA~

Eto malo i vi da se upoznate sa nasom romskom poreklom i obicaju

Zelim vam prijatno raspolozenje na mome sajtu!!

_______________________________________________________________

 

                  

                          

 

Poreklo

Romski jezik, kao uostalom i romski narod poreklom su iz Indije. Èinjenica je da deo baze romskog jezika koincidira sa bazom indijskog jezika koji se govori u severozapadnom delu ove zemlje – ponajviše Penžabu. Uostalom, to vrlo jasno pokazuje romska gramatika koju je 1888. godine pod nazivom „Romano èibakero siklaribe” objavio nadvojvoda Habsburški. Tu se može naæi zaista mnogo paralelnih termina romskog i indijskog jezika.

Evropski su Romi u protekla dva stoleæa proveli mnogo vremena na Balkanskom poluostrvu. Ovo je utisnulo neizbrisiv peèat na razvoj romskog jezika, koji je ovde bitno obogaæen grèkom leksikom. Pretpostavlja se da je i sama reè Rom (Ciganin) svoje znaèenje dobila u Grèkoj, gde je lokalno grèko stanovništvo, koje je još u to vreme živelo u Vizantijskom carstvu, sebe nazivalo: Romi.

Smatra se da trenutno na 5 kontinenata živi 5 – 6 miliona Roma. Najveæi deo ovog življa nastanjen je u Evropi. Veæina boravi u Poljskoj i Španiji. Romi nemaju sopstvenu religiju.

Što se zanimanja tièe menjali su ga u skladu sa godišnjim dobom. Leti bi pravili èerpiæe, u jesen korita, zimi bi se bavili proizvodima od gvožða i muziciranjem. S obziroma na to da su bili vešti majstori njihovi su proizvodi bili i traženi. Tako im je veæ Matija Korvin (Korvin Matyas) (1458–1490) dao dozvolu da se naseljavaju u blizini veæih gradova. Prvo njihovo pominjanje u Maðarskoj datira iz vremena bežanije od Turaka 1416. godine. Dok je njihovo organizovano naseljavanje prva pokušala da utemelji Marija Terezija u XVIII veku, nakon èega æe njihov nomadski naèin života sasvim prestati. Od tada oni æe živeti u manjim zajednicama. Ne može se reæi da su se potpuno asimilovali, jer su u svom mentalitetu zadržali dosta istoènjaèkog. Kao i drugi istoènjaèki narodi, i oni su uglavnom pesimisti, ali veruju u èuda i sujeverni su. U kulturi i jeziku nisu jedinstveni.

Veliki uticaj na romski jezik ima okolina u kojoj žive, ovde maðarski jezik. Predstavnici ovog etnosa mešaju mnogo maðarskih reèi, ili maðarskih obrta u svoj svakodnevni govor.

U maðarskoj književnosti romi se pojavljuju još od doba romantizma. Sjajne su figure romi iz knjiga Jožefa Etveša (Eotvos Jozsef) i Geza Gardonjija (Gardonji Geza) – „Seoski beležnik” i „Zvezde Egera”. Rome zatièemo i u delima Janoša Aranja (Arany Janos), Ernea Sepa (Szep Erno) i Šandora Brodija (Brody Sandor). Prvi piše o njima u jednoj svojoj lirskoj pripoveci, a Šandor Brodi u svojoj drami „Uèitelj”. Bela Balaž (Balazs Bela) napisao je dramu od Pani Ciganka (Czinka Panni), za koju je muziku komponovao Zoltan Kodalj (Kodaly Zoltan).

Prema nezvaniènim podacima – danas na teritoriji Maðarske živi izmeðu 500.000 – 600.000 roma, i samo jedan posto od ukupnog njihovog broja ima višu školsku naobrazbu.


 

Obièaji

 

Uprkos raširenom verovanju da nisu – Cigani su religiozan narod. Uglavnom su katolièke veroispovesti, i svoja religiozna ubeðenja izražavaju i na taj naèin što se krste pred likom Isusovim. Pre no što raseku hleb, nožem naèine krst preko njega, skidaju šešir pred slikom Isusovom koju u kuæi èuvaju s velikom ljubavlju, mole se pred njim. Romi su oduvek bili bogobojažljivi. Uvek su verovali u Boga. Njemu su se obraæali kada su bili u nevolji, kada su imali briga.

Romi se ne kunu Bogom, veæ Roditeljima ili èlanovima porodice koji su im najdraži. I danas je tako! Ako je neko hteo da mu se veruje samo bi rekao: kunem se svojim ocem. Znalo se da je u tom sluèaju ono što je izreèeno sušta istina.

Najsujeverniji su narod na svetu. Jedan od moguæih razloga je njihova sklonost ka vraèanju, koju kao zanat upražnjavaju od dolaska u Evropu. Sujeverje je usko vezano za religiju. Veoma retko idu u crkvu. Prilikom krštenja stariji Romi æe na trenutak spustiti šešir na glavu novoroðenèeta „da bi velik porastao”. Zajednièka im je odlika da jednako uvažavaju i novoroðenèe i onu koja ga je na svet donela – mati. Èin roðenja otac proslavlja tako što se obilazeæi rodbinu sa prijateljima, sam veseli sa njima. Ukoliko neko od rodbine zavede ženu iz kruga porodice to se smatra smrtnim grehom. Ni rodbina ga ne prima u svoje društvo. Veliki dogaðaj – svadba, pogreb – odvijaju se u krugu porodice, u prisustvu vojvode ili najstarijeg roma. Pokojnik se na drugi svet ispraæa muzikom. Tom prilikom se svira èuvena pesma Pište Dankoa „Kada sunce veæ æe zaæi na groblje æu ja izaæi...” ili kompozicija Palike Raca „Opala je drhtavija topola”.

Veruju u sve što je loše i štetno. Da se ne bi uhvatilo u zamku urokljivih oèiju oni æe dete poprskati svojom pljuvaèkom, prokleæe njegove neprijatelje, u svoje i u ime Isusa Krista. I moliæe Bogorodicu da oduzme snagu neprijatelju, i omoguæi da neprijatelja stigne bolest.

Pored mnogih njihovih osobina koji bi mogli da se naðu u šaljivim listovima, za njih je karakteristièno i to što su skloni padanju u nesvest od èuda i žalopojki. Neretko æe moliti nebesa da: oduzmu snagu njihovom neprijatelju, da mu daju neku boleštinu, da ga stave u poslednji pokrov, da svoje pare potroši na apoteku, da izgubi onog koga najviše voli.

Opšte je poznato kako su Romi skloni da se bez neke dublje emocije zaklinju, proklinju, prekorevaju.

Veona rado nadevaju jedno drugom nadimke: Tarana, Pluæa, Jaje, Nikolica, Trbuh, Dinka, Baša, Makovnjaèa, Pecek, Aæula, Divlja guska, Puculi. Poznati Vinko Patikariuš se zapravo prezivao Dudaš. A taj nadimak je dobio jednom prilikom kada je svirajuæi jednom „duševnom bolesniku” a vlasniku kaštela uspeo da ga svojom muzikom oduševi i, kako je rekao, izleèi, pa mu je nakon svirke ovaj rekao: „Ti si me izleèio, dragi Ferko, i neka tvoje ime u buduæe bude Patikariuš” (Patika na mað. = Apoteka).

U porodicama Cigana – muzièara jelo i kuvanje je krucijalna stvar. Pošto bi u toku dana bili slobodni, muškarci bi rado ispraæali svoje supruge na pijacu, nosili im korpe i usput, zavisno od kupljenih artikala, planirali predstojeæi obed. Od novca zaraðenog u toku noæi (u sluèaju da je bilo dobrih mušterija) pravili su carske ruèkove. Sve same ðakovije, pa još i šampanjac pride (iz plehanih lonèiæa). Kada bi se uveèe našli, ili imali pauze izmeðu svirki, uvek bi jedno drugoga zapitali: šta ste danas kuvali? Odgovori su se najèešæe mogli nazvati pravim malim takmièenjem. Svaki od njih bi punih usta, ponosno govorio svoj tekst: „Što je moja žena skuvala sarmu...”, „Majka zna da napravi takvu supu...” i t.d. I zbog toga su èesto i odbijali veoma dobre ponude koje ne bi bile vezane za mesto boravka s obrazloženjem: „Izvinite, molim vas, ja to ne mogu, ne podnosim strana jela. „I dandanas je u Maðarskoj najpoznatija maðarska rugalica ona: „Ciganina, oj Ciganina gledaj, gledaj najeo se, precræiæe nehaj, nehaj”

Onaj ko je smislio ovu pesmicu, bio je naèisto sa èinjenicom da je preterivanje u jelu opasna stvar. Èini se meðutim da danas ne treba imati takvih strahova, jer neæe biti prilike za prejedanje, a i romska muzika više nije u modi. Kao da je siromaštvo oznaèilo i poèetak vremena bez ambicija. Romi kad nisu imali šta da jedu, postilu su, a kada su imali šta da pristave na šporet – onda su praznovali.

Na vrhu njihovih jelovnika stajao je ðuveè sa goveðim ili svinjskim peèenjem, sarme i noklice na ðuveè. Meðu omiljenim jelima nalazili su se i trganci sa kupusom, odnosno testo sa krompirom. Posle velikih praznovanja usledila bi sutradan – glavobolja koju su uspešno leèili kiselom èorbicom od pluæa, supom od kupusa, i što je najglavnije – pivom.

Što se nepokretnosti tièe tu Romi nisu bili baš meðu prvima. Kada bi došli do više novca ono najviše što bi uradili – kupovali bi zlato za sebe i porodicu. Njihove su žene èitava imanja skuvale u loncima jer su Romi živeli s geslom: „Niko pod glavom neæe odneti ni novac, ni kuæu”.

Još i dan danas imaju obièaj da samo svojim dobro ugojenim sunarodnicima kažu – dobro izgledaš, jer èemu kriti, njihova sudbina je bila da im se boljitak ogledao u poveæavanju telesne težine.


 

Reènik


Briši = kiša
Avel = dolazi
Baroraj = veliki gospodin
Benga = ðavo
Beula = Bog
Biboldo = Jevrejin
Grasto = konj
Erða = loš, bez sluha
Leimre = veresija
Šoher = siromah
Ajšer = bogat
Baro, Laèo = dobar
Baristi = ponosan
Èaringer = konobar
Kero = stan
Verda = auto
Marelovati = tuæi se
Mutrovati = mokriti
Mangelovati = tražiti
Pialovati = piti
Matoš = pijan
Džukhel = pas
Sukaiz = lep
Èavo = deèko
Manus = muškarac
Romhnji = žena
Džalovati = iæi
Halo = jelo
Mas = meso
Muj = usta
Šero = glava
Džunga = ružan
Belovati = dati
Èoro = siromah
Šun = pogledaj
Dikhelovati = gledati
Hulaj = bogat
Gizda = ponosan, gord
Bešelovati = sesti
Rovazovati = plakati

 

Kafane – gostionice

 

Zlatno doba gospodskog života Roma koincidiralo je sa Zlatnim dobom kafana.

I Subotica je u ono vreme mogla da se pohvali lepim, velikim, sjajnim kafanama punim ogledala, brojnim velikim krèmama. Bilo je to ujedno doba secesije.

Prvi zapisi o graðenu velike krème potièu iz 1765. godine, kada je sagraðen prvi objekat ove vrste na mestu današnjeg pozorišta. Hiljaduoosmastotridesetih godina bilo je nekoliko poznatijih kafana, meðu kojima ona Ðerða Šulca (Schulz Gyorgy) i Crni orao u današnjoj Štrosmajerovoj ulici. Oko 1860. godine Mor Halbror (Halbror Mor) otvorio je gostionicu pod nazivom hotel Nacional na mestu današnje antikvarnice (Ulica Borisa Kidrièa). Na prekretnici vekova je postojala gostionica i u Prokešovoj palati, na mestu današnje samousluge (južni deo Korza). Bio je poznat i Crveni bik, na mestu današnje škole Ivan Goran Kovaèiæ.

Godine 1895. završena je èuvena Nacionalna kasina koju je projektovao poznati arhitekta Ferenc Rajhl (Raichle Ferenc). Bila je poznata i gostionica Adama Vaša (Vas Adam) na mestu nekadašnjeg Maximarketa, koja je srušena 1960. godine. Èuveni hotel i restoran Zlatno jagnje nalazili su se na mestu današnjeg Doma JNA. Za najotmenije, ambicioznije goste izgraðena je Gradska kafana na mestu današnjeg Mc Donaldsa.


 

Muzika

 

Muzièari, taènije takozvani gradski Romi, bili su, uredbom Marije Terezije prisiljeni da nasele gradsko jezgro i to od sredine XVIII veka. Tada su osnovani i prvi romski orkestri. Do kraja XIX veka to je postala zapravo romska elita.

Orkestri su se sastojali od dve violine, po jednog èembala, jednog kontrabasa, ponekad klarineta ili violonèela. Repertoar im se sastojao uglavnom od umetnièke narodne muzike XIX veka (verbunk, èardaš, maðarske pesme). Kada u ciganskoj porodici neko postane muzièar on time odreðuje sudbinu èitavih narednih generacija, jer je profesija bila nasledna.

Porodice Roma – muzièara stanovale su takoreæi sve „na gomili”, na istom mestu. Romske ulice bile su: Ulica Stipe Grgiæa, Braæe Majera i ona zvana Ciganska – ulica Svetozara Miletiæa. Ovde su oni živeli urednim graðanskim životom. Centar ovog dela grada nastanjenog Romima bila je prodavnica na uglu ulica Stipe Grgiæa i Braæe Majera: duæan. Svi su tim imenom zvali – bakalnicu kod Lelerovih (Leller). Jednostavno tako – duæan. Tu su se muzièari nalazili / rastajali pre i posle svirke, razgovarali.

Bilo je u to vreme mnogo prilika kada su gospoda jela i pila, i uz zvuke ciganske muzike veselila. Bilo je tada mnogo prilika da se izrazi seta, tuga, bol. Proslave imendana zvali su opštenarodnim veseljem, davale su se i serenade, odnosno noæna muzika, bilo je muzike i na doèecima i ispraæajima na željeznièkoj stanici, piknicima, karnevalima, balovima koji su trajali i po nekoliko dana i gde je prisustvo Roma bilo obavezno. Jezik nije oskudevao u imenovanju tih zabava – muri hacacare, perjani bal, prijem, banket, žur.

Muzika u podne i bezbroj moguænosti za druženje. Nažalost – danas je veæ sve to izišlo iz mode. Zlatno doba ciganske muzike bilo je na prekretnici vekova i izmeðu dva rata. Ondašnji orkestri bili su priznati i poznati i ovde i u inostranstvu. Posebno bi onda svirali maestralno kada to nisu èinili za novac - - u tim prilikama svako je svirao za sebe, kupajuæi svoje umeæe u kapima umetnosti.

Muzika i pesma oduvek su za Rome bili obred, praznik, rekli bismo zanos.

Rome – muzièare nikada nije naroèito trebalo podsticati na piæe. A tek kada je pre toga imao prilike da dobro jede. I mada se to ne bi moglo nazvati sistematskim procesom, ali èesto bi se i ponapijali. U tim situacijama njihove bi žene imale obièaj da kažu: „Muževe nam je donela sudbina dan kasnije”. A to se dogaðalo po sistemu „Nakon prolumpovane noæi svugde – samo ne kuæi”. Upuæivali bi se na željeznièku stanicu, u tamošnji birc, ili pak u „Prepreku” gde je Janoš Medreš (Medres Janos) svirao do rane zore. Tu bi oni diskutovali, suzili, seæali se starih dana. Usput bi „raspakovali instrumente” svirajuæi u „dvobojima”. Pokazujuæi pritom jedno drugom zahvate, jer Rom nije samo da zabavi nego zna i voli i sam da se zabavi, govorili bi. Samo što bi to èinili drugaèije nego što je to bio obièaj kod drugih smrtnika. Oni su sasvim dobro razumevali smisao svoje zabave.

Inaèe, bio je uvrežen romski obièaj da primaš (roda) dobije dva dela ukupne zarade – jer je on kod stola izvukao novac iz džepa mušterije svojom violinom (lovu). Zapravo, kada bi se neko od njih razboleo, veæ koliko sledeæeg dana dobijao bi svoj deo zarade.

A kada bi svirali u svadbama, u bezbroj sluèajeva, violinu bi nosili pod miškom, a na drugoj ruci nosili bi futrolu punu peèenja.

Svirali su u kasinama, zagušljivim, malim intimnim lovaèkim domovima, u intimnim društvima, u kojima bi u èaroliji muzike svaka reè i svaki pogled odavali ponešto, ali njima nije bilo potrebno reæi: tajne se ne smeju odavati. Znali su to bolje od svih. Pravi Rom je savršeno poznavao svoje goste. Govorilo se da lekar leèi telo a Rom dušu.

Kao kuæni zabavljaè romski muzièar je uživao gospodarevo poverenje, i u izvesnoj meri uèestvovao u njegovom životu, bio poznavalac njegove intime. Maðar je najviše voleo da se zabavlja pored ciganskog orkestra, njemu je davao svoj poslednji groš, posebno ako bi mu svirao po volji. Takve su ljude Romi zvali „Laèoima” = dobrim gostima. Ukoliko su bili razuzdani – dobro bi namuèili muzièare. Terali bi ih da sviraju stojeæi na jednoj nozi, ponekad bi tražili da se ceo orkestar popne na sto, ili pak na drvo duda. Dešavalo bi se da ih uteraju ispod stola i da ih teraju da odande „daju gas” od sebe sve dok im gost ne bi naredio da prestanu da sviraju. U to je vreme gospodi mnogo toga bilo dopušteno, i neretko su zbijali šale sa Romima. Meðu njima je bila i ona sa nalepljenom novèanicom na èelo ili novèanicom podvuèenom pod strune gudala. Ili kada bi deo prepolovljene novèanice nalepio primašu na èelo, a drugi deo zadržao kod sebe sve dok nisu pogodili koja mu je najdraža pesma.

U meðuvremenu je prefiks „gospodski” bledeo sve više, sve dok do naših dana nije postao nešto èega se treba stideti. Naravno, nije bilo do Roma da ukinu nekadašnje prednosti vremena, kafane, krème, gostionice, pri èemu su i sami izgubili zaposlenje. Danas ih veæ ne trpe ni u kafanama, a oni su u stanju tihe rezignacije, s gorèinom povreðenih, zatiranja njihovog traga po svaku cenu, njihove su violine zaæutale, dok se lagano zaboravljaju èak izumiru lepe pesme, izuzev onih koje su fiksirane u notnim sveskama.

U nekadašnjoj Ciganskoj ulici ne stanuju više oni po graðanskom životu poznati Romi, a oni koji tu žive više ne žive kao što se živelo ranije.

Ciganski su orkestri proputovali svet, ali se veæina njenih èlanova vratila u mesta roðenja, jer tu èovek poznaje èoveka, i o svakom se zna „ko koliko para vredi”.

Mnogi su, slušajuæi pesmu zatreperili na njene zvuke, a srce je grejala i sama pomisao na nju. Drugima je pesma bila pomalo nagorka, neka vrsta muzièkog nièega.

Poreklo ovih pesama – vremenski se smešta u prostor prekretnice vekova u vreme kada su bile popularne pesme Renija Egrešija, Petefijevi stihovi. Svakako bi zasluživalo posebnu studiju tema - - uticaj ciganskih pesama na ovdašnji živalj. Da postoje i deluju to je neporecivo. Doživljaj je to, a i seæanje koje nas prati dugi niz godina. Mogli bismo naravno da diskutujemo i o tome da li su te pesme imale neku umetnièku vrednost ili ne. Ali o èinjenici da je to oseæanje jedne atmosfere u kojoj smo bliski, nema nikakvog spora. Te pesme su prožete sa toliko života, toliko prigušenog bola, radosti, toliko gorèine koja se pretvorila u prolaznost, toliko slobode, toliko raspusnih noæi koje nisu doèekale svitanje. Uzalud smo svesni da je muzika ponekad loša, a tekst još lošiji, i jedno i drugo drže se u milosti tradicije.

Kostolanji piše da imamo otprilike 10.000 pesama ove vrste, od kojih stotinak na neki naèin znamo, zajedno sa melodijom i tekstom. Ima ih koje su stare i po 200 godina, i takvih koje su nastale pre pedeset – šezdeset godina. Ne znam jesu li u „maðarskom kljuèu”, da li su narodne pesme ili umetnièke, ili umetnièke narodne pesme. O tome neka odluèe upuæeni muzièki autoriteti.

U krugu stanovnika gradova maðarska ciganska muzika preuzela je skoro sasvim popularnost koju je imala maðarska narodna muzika. (Hej delare, delare; Skuvah tebi pasulj suvi; Žika Janoš, sokeres taj vakeres i t. d.)

Dugo se održavala zabluda o tome kako su maðarska nacionalna i narodna muzika isto što je i ciganska muzika.

Ove zablude raspršili su Kodalj i Bartok, nakon dugogodišnjih istraživanja. Godine 1905. Bartok æe na ovu zabludu definitivno staviti taèku: „Ono što vi nazivate ciganskom muzikom, to nije ciganska muzika. Nije ciganska veæ maðarska muzika; jedna nova vrsta narodne umetnièke muzike...”

Zanimljivo je da su maðarski džezeri u najveæem broju regrutovani iz redova Roma. Talenti su to mereni i meðunarodnim aršinima. Pored njihovog uroðenog talenta važno je da su odlièni poznavaoci stilova i specifiènog ciganskog „ukusa”.

Veliki je broj ovih muzièara koji sviraju klasiènu muziku, i koji su svojim izuzetnim talentom izborila sebi visoko mesto. Veliki uzor je i veèiti primer španski ciganski èelista i dirigent Pablo Casals.

Treba li da pomenemo najpoznatije ciganske primaše, kao prvog pomenuæemo prvu – naime prvi poznati ciganski primaš bila je žena, zvala se Pani Cinka (Czinka Panna)

Prevela: Marija šimokoviæ


 

 

 


Sie sind Besucher Nr.

Eigene Webseite von Beepworld
 
Verantwortlich für den Inhalt dieser Seite ist ausschließlich der
Autor dieser Homepage, kontaktierbar über dieses Formular!